Revija za evropsko pravo

Primena tehnologije prepoznavanja lica: pravni pristup EU i pravni pristup Srbije

2026-04-26T15:29:45-05:00

Upotreba tehnologije prepoznavanja lica je veoma aktuelna tema koja nameće pitanja zaštite ljudskih prava u ovom procesu. U radu, nakon uvoda, autori analiziraju pravni okvir u Evropskoj uniji u vezi sa upotrebom ove tehnologije, koja je usko povezana sa zaštitom podataka o ličnosti, zaštitom prava na privatnost i veštačkom inteligencijom, a zatim i praksu Evropskog suda za ljudska prava. Pristup Republike Srbije u vezi sa ovim pitanjem je predstavljen u posebnom poglavlju. Konačno, s obzirom na to da upotreba tehnologije prepoznavanja lica u Srbiji nema pravni osnov, u zaključnim napomenama autori ukazuju u kom pravcu bi srpski zakonodavac trebalo da deluje, kako bi ispunio utvrđene standarde zaštite ljudskih prava. U radu se koriste metode karakteristične za društvene nauke: normativni, pozitivnopravni, uporednopravni i analiza sudske prakse.

Autorsko pravo i umjetna inteligencija

2026-05-04T15:55:20-05:00

Umjetna inteligencija se primjenjuje u svim aspektima života, uključujući i stvaralački dio i ima iznimno veliki potencijal. Ako polazimo od šireg društvenog interesa, takav se potencijal ne bi trebalo kočiti, jer bi njen daljnji razvitak mogao donijeti mogućnosti kakve donedavno nismo mogli ni zamisliti. Međutim, ne smije se dogoditi da se daljnjim razvojem ide na štetu autora kao pojedinaca, ali i sveopće kreativne industrije. Hipoteza u redu je da su postojeća pravna rješenja nedostatna za konkretno rješavanje ove problematike, i analizom u radu kroz primjenu znanstvenih metoda ona je, nažalost, i potvrđena. Zaključeno je da problematika odnosa umjetne inteligencije i autorskog prava proizlazi iz dva aspekta: autorskopravne zaštite AI-generiranih djela te treniranja AI-modela na zaštićenim sadržajima. Oba aspekta zahtijevaju hitnu pravnu intervenciju prvenstveno zbog osiguravanja pravne sigurnosti.

Surogat materinstvo u Evropskoj uniji : uporednopravni prikaz i pravne dileme

2026-05-10T09:20:27-05:00

Surogat materinstvo predstavlja jedno od najkontroverznijih pitanja savremenog prava, koje dovodi u pitanje granice prava, morala, etike i bioetike. U okviru Evropske unije, pristupi regulisanju surogat materinstva nisu ujednačeni, što reflektuje različite pravne tradicije, kulturne norme i etičke vrednosti država članica. Rad analizira pravni okvir surogat materinstva u Evropskoj uniji. Ukazuje se na zakonodavstva država koje izričito zabranjuju ovu praksu, kao i na četiri specifična modela regulisanja surogat materinstva u EU. Rad razmatra Grčku i Portugal, kao primere država u kojima je praksa surogat materinstva zakonski regulisana uz strogo definisane uslove, kao i Belgiju i Češku, u kojima odsustvo eksplicitnog zakonodavstva omogućava sprovođenje surogatstva u praksi, što ostavlja značajan prostor pravnoj nesigurnosti. Posebna pažnja posvećena je pitanju priznavanja roditeljstva stečenog putem surogat materinstva u trećim državama, kao i relevantnoj sudskoj praksi. Rad u kontekstu surogat materinstva razmatra i predlog Uredbe o priznavanju roditeljstva u prekograničnim situacijama, koja ima za cilj harmonizaciju pravila međunarodnog privatnog prava u okviru EU, uz očuvanje principa najboljeg interesa deteta. Autorka zaključuje da različiti pristupi država članica i odsustvo jedinstvene regulative dovode do fragmentacije pravnog prostora EU i pravne nesigurnosti za učesnike u procesu surogat materinstva. Buduće regulative i praksa, naročito u slučajevima prekograničnog priznavanja roditeljstva, će imati značajan uticaj na razvoj evropskog porodičnog prava i zaštitu prava deteta.

Pravno prepoznavanje istopolnih veza pred Komitetom za ljudska prava i Evropskim sudom za ljudska prava

2026-05-10T09:31:22-05:00

Ovim radom se analizira pravno prepoznavanje istopolnih veza u okvirima Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije o ljudskim pravima, fokusirajući se na praksu Komiteta za ljudska prava i Evropskog suda za ljudska prava. Iako se nijedan od ova dva instrumenta eksplicitno ne bavi seksualnom orijentacijom ili istopolnim zajednicama, njihovo tumačenje se razvilo tako da obuhvati pitanja privatnosti, porodičnog života, jednakosti i nediskriminacije. Koristeći doktrinarnu metodologiju i analizu prakse Komiteta i Evropskog suda, članak istražuje kako su oba tela pristupila zahtevima koji se tiču priznavanja istopolnih veza, identifikujući ključne principe i trendove tumačenja. Ističu se oblasti konvergencije, posebno u pogledu zabrane diskriminacije, kao i razlike u obimu i tempu pravnog priznavanja, posebno u vezi sa pozitivnim obavezama nametnutim državama. Članak dalje procenjuje ulogu koncepata kao što su polje slobodne procene i pojava evropskog i međunarodnog konsenzusa. Zaključuje se procenom da li se novi standard pravnog priznanja može uočiti u međunarodnom pravu ljudskih prava i razmatraju se njegove implikacije na budući pravni razvoj u ovoj oblasti.

Principi dobre uprave u pravu Evropske unije

2026-05-10T09:39:43-05:00

U radu se analiziraju principi dobre uprave, sa posebnim osvrtom na njihov razvoj i primenu u okviru prava Evropske unije (EU). Polazeći od složenosti i dinamičnosti društvenog okruženja, ukazuje se na značaj uspostavljanja stabilnog normativnog i vrednosnog okvira koji omogućava zakonito i delotvorno funkcionisanje javne uprave. U radu se razmatraju i različita teorijska shvatanja pojma i načela dobre uprave, uključujući dilemu o njihovom univerzalnom karakteru nasuprot uslovljenosti nacionalnim pravnim i institucionalnim kontekstom.

Posebna pažnja posvećena je ulozi nadnacionalnih aktera, pre svega Evropskog suda pravde, u oblikovanju i razvoju principa dobre uprave. Ukazuje se i na njihov uticaj na pravne sisteme država članica i država kandidata, kao i na značaj sudske prakse za konkretizaciju i primenu ovih principa. U tom kontekstu, rad ispituje ključna načela dobre uprave, među kojima se izdvajaju zakonitost, proporcionalnost, pravo stranke da bude saslušana, jednakost i zaštita legitimnih očekivanja, pravna sigurnost i ostvarivanje (zaštita) javnog interesa, uz osvrt na njihovu međusobnu povezanost i komplementarnost.

Zaključno, ističe se da principi dobre uprave ne predstavljaju samo normativni okvir, već i neophodan praktičan instrument. Posmatrano u okviru prava EU, oni predstavljaju temeljne standarde koji obezbeđuju zakonito, delotvorno i legitimno funkcionisanje uprave, doprinose jačanju vladavine prava i unapređenju pravne sigurnosti, kako na nivou Unije, tako i u pravnim sistemima država članica i kandidata.

Evolucija merodavnog prava za razvod braka: od tradicionalnih tačaka vezivanja ka autonomiji volje : srpski ZMPP u svetlu Rim III Regulative

2026-05-10T09:47:00-05:00

Autorka u radu razmatra potrebu prilagođavanja srpskih kolizionopravnih rešenja u oblasti razvoda braka sa elementom inostranosti savremenom razvoju međunarodnog privatnog prava. U radu se ispituje položaj autonomije volje u regulisanju ove oblasti, sa posebnim osvrtom na njena ograničenja u pravu Evropske unije – zahtev koneksiteta, vremenska, materijalna i formalna ograničenja sporazuma o izboru merodavnog prava, kao i mehanizme zaštite javnog poretka i „slabije strane”. Analiziraju se razlike između režima Rim III Regulative i srpskog Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji ne poznaje autonomiju volje kao tačku vezivanja za razvod braka. Posebna pažnja posvećena je Nacrtu novog Zakona o međunarodnom privatnom pravu, koji u potpunosti preuzima model Rim III Regulative o određivanju merodavnog prava za razvod braka sa elementom inostranosti. Zaključuje se da bi normativna modernizacija srpskog međunarodnog privatnog prava u oblasti razvoda braka u skladu sa evropskim standardima doprinela njegovoj većoj fleksibilnosti i pravnoj sigurnosti.