O OBAVEZNOSTI VAKCINACIJE U KONTEKSTU BOLESTI COVIDA – 19: IZMEĐU KOLEKTIVNE DUŽNOSTI I INDIVIDUALNE SLOBODE

Apstrakt

Primena medicinske mere podrazumeva prethodni pristanak informisanog pacijenta. Izuzeci od ovog pravila moraju biti predviđeni zakonom budući da se time narušavaju prava i slobode građana. U radu se analizira jedan od tih izuzetaka, obavezna vakcinacija protiv zaraznih bolesti. Ova tema je aktuelizovana pojavom pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2 i raspravama koje se tim povodom vode, za i protiv obavezne imunizacije. U ovom kontekstu analizira se i najnovija odluka Suda u Strazburu Vavrička i drugi protiv Češke. Sud smatra da obavezna vakcinacija dece u konkretnom slučaju ne predstavlja kršenje prava na poštovanje privatnog života iz člana 8 EKLJP. Ali ono što se čini kao kamen temeljac ove presude je to što se obavezna vakcina prepoznaje kao elemenat socijalne solidarnosti jer štiti one koji prime vakcine i one koji ne mogu da budu vakcinisani iz medicinskih razloga. U radu se konstatuje da se dometi ove odluke ne mogu proširiti i na moguću obaveznu vakcinaciju protiv bolesti Covida 19. Posmatrana iz ugla ove odluke ona bi se mogla uvesti i primeniti bez pristanka pacijenta pod uslovima da se obezbedi zakonom, da ispunjava legitiman cilj, u ovom slučaju zaštita javnog zdravlja i to ograničenje mora da bude proporcionalno traženom cilju.