Politike časopisa

Opšte informacije

Časopis Revija za evropsko pravo posvećen je teorijskim pitanjima prava Evropske unije i pravu evropskih integracija. Časopis objavlјuje originalne, prethodno neobjavlјene radove: originalne naučne radove, pregledne radove, stručne radove, prikaze knjiga, prevode propisa Evropske unije ili prakse Suda pravde Evropske unije.

Časopis izlazi od 1999. godine. Izdavač Revije je Udruženje za evropsko pravo iz Kragujevca, a saizdavač je Institut za uporedno pravo iz Beograda (od 2022. godine).

Časopis se objavljuje uz finansijsku podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.

Revija za evropsko pravo se objavlјuje u otvorenom pristupu. Časopis ne naplaćuje naknadu čitaocima za čitanje, niti autorima za objavljivanje rukopisa.

Radovi moraju biti napisani na srpskom ili jednom od stranih jezika, sa rezimeima na srpskom i engleskom jeziku.

Časopis izlazi jednom godišnje.

Časopis se indeksira u bazi Hein Online i CEEOL.

Digitalne kopije svezaka časopisa arhiviraju se u Repozitorijumu Narodne biblioteke Srbije - elektronski obavezni primerak Narodne biblioteke Srbije.

Uređivačka politika

OBAVEZE UREDNIKA I UREDNIŠTVA

Glavni i odgovorni urednik časopisa Revija za evropsko pravo donosi konačnu odluku o tome koji će se rukopisi objaviti. Prilikom donošenja odluke rukovodi se uređivačkom politikom vodeći računa o zakonskim propisima koji se odnose na klevetu, kršenja autorskih prava i plagiranje.

Glavni i odgovorni urednik zadržava diskreciono pravo da primlјene rukopise proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju propisanim sadržinskim i formalnim kriterijumima. U redovnim okolnostima, redakcija obaveštava autora o tome da li je prihvatila tekst u roku od dva meseca od datuma prijema rukopisa.

Glavni i odgovorni urednik ne sme imati bilo kakav sukob interesa u vezi sa rukopisima koji se razmatraju. Ako takav sukob interesa postoji, o izboru recenzenata i sudbini rukopisa odlučuje urednik. Urednik i članovi redakcije su dužni da blagovremeno prijave postojanje sukoba interesa.

Glavni urednik i urednik su dužni da sud o rukopisu donosi na osnovu njegovog sadržaja, bez rasnih, polnih/rodnih, verskih, etničkih ili političkih predrasuda.

Urednik/ci i članovi redakcije ne smeju da koriste neobjavlјen materijal iz dostavlјenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora, a informacije i ideje iznesene u rukopisima moraju se čuvati kao poverlјive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

Urednici i članovi redakcije dužni su da preduzmu sve razumne mere kako bi identitet recenzenata ostao nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije i kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do oknčanja postupka recenzije.

OBAVEZE AUTORA

Autori garantuju da rukopis predstavlјa njihov originalan doprinos, da nije objavlјen ranije i da se ne razmatra za objavlјivanje na drugom mestu. Istovremeno predavanje istog rukopisa u više časopisa predstavlјa kršenje etičkih standarda. Takav rukopis se momentalno isklјučuje iz dalјeg razmatranja. Napominjemo da se objavlјivanje preprinta na odgovarajućim platformama i u repozitorijumima smatra prethodnim objavlјivanjem. Autori su dužni da prilikom dostavlјanja rukopisa napomenu da li je isti prethodno objavlјen kao preprint i navedu gde je objavlјen. Ako rukopis bude prihvaćen za objavlјivanje u časopisu, autori treba da ažuriraju podatke na platformi ili u repozitorijumu u kom je preprint objavlјen, a naročito da navedu DOI oznaku objavlјenog članka.

Ako je rukopis prethodno bio razmatran za objavlјivanje u drugom časopisu, autorima se preporučuje da informišu uredništvo o ishodu tog recenzentskog postupka, odnosno da objasne u kojoj meri su uzeli u obzir primedbe recenzenata i/ili zašto ih nisu prihvatili. To je u interesu autora, zato što ove informacije mogu da pomognu urednicima prilikom izbora recenzenata.

Ako je rukopis rezultat naučnoistraživačkog projekta ili je, u prethodnoj verziji, bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), detalјniji podaci o projektu, konferenciji i slično, navode se u napomeni / zahvalnici.

Autori su dužni da se pridržavaju etičkih standarda koji se odnose na naučnoistraživački rad. Autori garantiju i da rukopis ne sadrži neosnovane ili nezakonite tvrdnje i ne krši prava drugih. Izdavač neće snositi odgovornost u slučaju da se ispostavi zahtev za naknadu štete.

Sadržaj rada

Uredništvo Revije za evropsko pravo se stara o tome da objavlјeni radovi sadrže dovolјno podataka na osnovu kojih bi se istraživanja opisana u radovima mogla ponoviti (reprodukovati). Iznesene činjenice treba detalјno opisati i potkrepiti referencama kako bi se recenzentima, a potom i čitaocima omogućilo da provere tvrdnje koje su u njemu iznesene – npr. treba dati detalјan opis korišćenih metoda i slično. Namerno iznošenje netačnih tvrdnji predstavlјa kršenje etičkih standarda. Prikazi i stručni radovi moraju biti precizni i objektivni.

Autori snose svu odgovornost za sadržaj rukopisa i dužni su da pribave sve potrebne saglasnosti za objavlјivanje sadržaja. Autori snose svu odgovornost i za sadržaj istraživačkih podataka i priloga i garantuju da su u procesu sakuplјanja, obrade i objavlјivanja podataka poštovali važeće propise, etičke standarde, autorska prava trećih lica, kao i druga prava.

Autori koji žele da u rad uklјuče ilustracije, tabele ili druge materijale koji su već objavlјeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavlјeni smatraće se originalnim delom autora.

Inkluzivan jezik
Časopis Revija za evropsko pravo promoviše pristupačan i inkluzivan jezik u želji da prikazana naučna istraživanja približi širokoj publici i iskaže poštovanje prema svim pojedincima. U cilju promovisanja pristupačnosti, autori bi trebalo da:

• koriste jasan i jednostavan jezik koji je razumljiv i van uskostručnih krugova, kao i čitaocima kojima engleski nije maternji jezik;
• izbegavaju komplikovanu stručnu terminologiju ako ona nije neophodna, preteranu kompleksnost, duge rečenice, ponavljanja, neuobičajene akronime i skraćenice, stereotipe, idiomatske izraze, žargon i kulturne stereotipe;
• objasne stručne termine kada je to potrebno;
• poštuju različitost i ne impliciraju superiornost bilo koje grupe na osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, nacionalnosti, invaliditeta, zdravstvenog stanja, starosne dobi ili socioekonomskog porekla;
• koriste inkluzivan i primeren jezik u odnosu na rasnu i etničku pripadnost, kao i da prilikom prikupljanja podataka o rasnoj ili etničkoj pripadnosti ponude učesnicima širok spektar kategorija i potkategorija, uključujući i mogućnost izbora više kategorija koje se međusobno ne isključuju;
• budu oprezni pri generalizaciji rezultata istraživanja na čitave grupe samo na osnovu zajedničke kategorije identiteta i da obrazlože upotrebu rasnih ili etničkih grupa u odeljku o metodologiji;
• kada je neophodno ukazati na autohtoni identitet pojedinca ili grupe, koriste izraze koje ta osoba ili grupa smatra prikladnim; ukoliko postoje nedoumice, treba se konsultovati sa tom osobom ili grupom;
• prave razliku između biološkog pola i društveno konstruisanog roda; lične rodne zamenice treba navoditi onako ih navode sami učesnici i treba koristiti rodno neutralne termine;
• koriste „oštećenje“ za medicinska stanja, a „poteškoće“ ili „hendikep“ za društvene barijere; izbegavaju diskriminatorni jezik i uvredljive termine (npr. pogrdno označavanje, depersonalizaciju, stereotipizaciju i naglašavanje invaliditeta) u prikazu osoba sa invaliditetom (npr. treba koristiti termin „osoba kojoj je dijagnostikovan kancer“ umesto „žrtva kancera“).

Dodatne materijale možete pronaći na sajtu C4DISC (Koalicija za različitost i inkluziju u naučnom izdavaštvu): https://c4disc.org/toolkits-for-equity/

Autorstvo

Samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa mogu biti navedena kao autori, odnosno sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa moraju biti navedena kao autori. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica koja nisu autori, njihov doprinos treba pomenuti u napomeni ili zahvalnici.

Kao autor se može navesti samo ono lice koje je:

• znatno doprinelo koncipiranju ili osmišlјavanju rada, ili prikuplјanju, analizi i interpretaciji podataka; i
• doprinelo pisanju rada, ili kritičkom redigovanju njegovog naučnog sadržaja; i
• konačno odobrilo verziju koja treba da se objavi; i
• pristalo da snosi odgovornost u vezi sa svim aspektima rada i stara se da pitanja u vezi sa tačnošću i integritetom bilo kog dela rada budu detalјno istražena i razrešena; i
• dalo svoju saglasnost da bude navedeno kao autor i saglasilo se sa spiskom autora.

Tokom recenzentskog postupka dodavanje novih autora i izostavlјanje onih koji su već navedeni dozvolјeno je samo u izuzetnim slučajevima, pod uslovom da je uredništvu i izdavaču dostavlјeno detalјno obrazloženje zašto je to neophodno. Navođenje imena lica čiji doprinos ne zadovolјava kriterijume autorstva (poklonjeno i počasno autorstvo, kao i navođenje tzv. autora iz senke) smatraće se kršenjem etičkih normi.

Navođenje izvora

Autori su dužni da ispravno citiraju izvore koji su bitno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa. Informacije koje su dobili u privatnom razgovoru ili korespondenciji sa trećim licima, prilikom recenziranja prijava projekata ili rukopisa i slično ne smeju se koristiti bez izričite pisane dozvole osoba od kojih su dobili informacije.

Kada u tekstu pominju istraživačke podatke ili donose zaklјučke na osnovu njih, autori su dužni da ih navedu na isti način na koji navode publikacije. Preporučujemo da se podaci navode u skladu sa principima koje definiše FORCE11.

Plagijarizam

Plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog izraza i predstavlјanje kao svojih, smatra se grubim kršenjem naučne i izdavačke etike. Plagiranje može da uklјučuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo.

Plagijat obuhvata sledeće:

• doslovno ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišlјeno parafraziranje (u cilјu prikrivanja plagijata) delova tekstova drugih autora bez jasnog ukazivanja na izvor ili obeležavanje kopiranih fragmenata (na primer, korišćenjem navodnika);
• kopiranje slika ili tabela iz tuđih radova bez pravilnog navođenja izvora i/ili bez dozvole autora ili nosilaca autorskih prava.

Upozoravamo autore da se za svaki rukopis proverava da li je plagijat.

Rukopisi kod kojih postoje jasne indicije da se radi o plagijatu biće automatski odbijeni.

Ako se ustanovi da je rad koji je objavlјen u časopisu plagijat, isti će biti opozvan u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavlјenih radova.

Sukob interesa

Autori su dužni da u radu ukažu na finansijske ili bilo koje druge sukobe interesa koji bi mogli da utiču na iznesene rezultate i interpretacije. Ako sukob interesa ne postoji, treba navesti sledeće: „Autori izjavlјuju da nisu u sukobu interesa“.

Sukob interesa može biti finansijski i nefinansijski. Neki od primera sukoba interesa su:

• organizacija koja finansira neko lice, isplaćuje mu zaradu ili drugu vrstu materijalne nadoknade, ili kod koje je to lice deoničar, mogla bi imati finansijsku korist (ili gubitak) u slučaju objavljivanja rezultata;
• pojedinci, organizacija koja ih finansira, ili poslodavac su vlasnici patenta koji je u vezi sa rezultatima rada, ili su u procesu prijave takvog patenta;
• zvanična afilijacija i članstvo u interesnim grupama koje su u vezi sa objavljenim sadržajem;
• politički, verski ili ideološki sukob interesa.

Autori zaposleni u farmaceutskim kućama ili drugim komercijalnim organizacijama koje sponzorišu klinička ili terenska ispitivanja ili neki drugi vid istraživanja treba da navedu tu činjenicu kao sukob interesa prilikom dostavljanja rukopisa. U odeljku „Sukob interesa“ treba objasniti odnos svakog pojedinačnog autora sa takvim organizacijama. Radovi objavljeni u časopisu ne smeju da reklamiraju komercijalne proizvode.

Greške u objavlјenim radovima

U slučaju da autori otkriju važnu grešku ili manji propust u svom radu nakon njegovog objavlјivanja, dužni su da odmah o tome obaveste urednika ili izdavača i da sa njima sarađuju kako bi se rad opozvao ili ispravio.

Dostavlјanjem rukopisa časopisu Revija za evropsko pravo autori se obavezuju na poštovanje navedenih obaveza.

ORCID

Od autora se zahteva da imaju registrovan ORCID (Open Researcher and Contributor ID) identifikator. ORCID identifikatori svih autora navode se prilikom slanja rukopisa i biće objavlјeni u radu, ako bude prihvaćen za objavlјivanje.

ORCID je jedinstven i trajan identifikator koji omogućava preciznu identifikaciju autora i lakše pronalaženje objavlјenih radova, kao i ispravnu atribuciju autorstva.

Podaci o finansiranju

Ako je rad nastao kao rezultat projekta, autori su dužni da navedu izvore finansiranja u skladu sa ugovorom sa finansijerom.

OBAVEZE RECENZENATA

Recenzenti su dužni da stručno, argumentovano, nepristrasno i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne vrednosti rukopisa.

Recenzenti ocenjuju rukopise u pogledu usklađenosti teme rada sa profilom časopisa, relevantnosti istraživane oblasti i primenjenih metoda, originalnosti i naučne relevantnosti podataka iznesenih u rukopisu, stila naučnog izlaganja i opremlјenosti teksta naučnim aparatom.

Recenzent koji ima osnovane sumnje ili saznanja o kršenju etičkih standarda od strane autora dužan je da o tome obavesti urednika. Recenzent bi trebalo da ukaže na važne objavlјene radove koje autori nisu citirali. Ukoliko ima lična saznanja da u rukopisu postoje bitne sličnosti i podudarnosti sa nekim objavlјenim radom ili rukopisom koji je u postupku recenzije, recenzent je dužan da na to ukaže. Takođe, ako ima saznanja da je isti rukopis razmatra u više časopisa u isto vreme, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.

Recenzent ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima ili finansijerima istraživanja. Ukoliko postoji sukob interesa, recenzent je dužan da o tome odmah obavesti urednika.

Ako se smatra nekompetentnim za temu ili oblast kojom se rukopis bavi, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.

Recenzija mora biti objektivna. Komentari koji se tiču ličnosti autora smatraju se neprimerenim. Sud recenzenata mora biti jasan i potkreplјen argumentima.

Rukopisi poslati recenzentima smatraju se poverlјivim dokumentima. Recenzenti ne smeju da koriste neobjavlјen materijal iz dostavlјenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane saglasnosti autora, a informacije i ideje iznesene u dostavlјenim rukopisima moraju se čuvati kao poverlјive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

Postupak recenzije

Svi rukopisi poslati za objavlјivanje podležu recenziji. Cilј recenzije je da uredništvu pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti i da kroz proces komunikacije sa autorima pobolјša kvalitet rukopisa.

Recenzija je anonimna (double-blind) i daju je dva recenzenta u roku od mesec dana od dana dostavlјanja rukopisa na unapred pripremlјenom recenzentskom listu/obrascu.

Izbor recenzenata spada u diskreciona prava urednika. Recenzenti moraju da raspolažu relevantnim znanjima u vezi sa oblašću kojom se rukopis bavi i ne smeju biti iz iste institucije kao autor, niti to smeju biti autori koji su u skorije vreme objavlјivali publikacije zajedno (kao koautori) sa bilo kojim od autora rukopisa koji recenziraju.

Tokom čitavog procesa, recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih. Recenzentima nije poznat identitet drugih recenzenata. Ako odluke recenzenata nisu iste (prihvatiti / odbiti), glavni urednik može da traži mišlјenje drugih recenzenata.

Redakcija je dužna da obezbedi kontrolu kvaliteta recenzije.

Članovi uredništva i gostujući urednici mogu da šalјu svoje rukopis za objavlјivanje u časopisu Revija za evropsko pravo. Autor rukopisa koji je uklјučen u izdavački proces biće izuzet iz postupka recenzije i odlučivanja o prihvatanju ili neprihvatanju rukopisa, a nadgledanje postupka recenzije biće povereno drugom članu uredništva.

DISKUSIJA NAKON OBJAVLjIVANjA RADA

Časopis Revija za evropsko pravo podstiče diskusiju nakon objavljivanja, bilo kroz pisma uredniku ili na spoljnim platformaka, kao što je PubPeer.

Upotreba velikih jezičkih modela i generativne veštačke inteligencije

Časopis Revija za evropsko pravo postupa u skladu sa sledećim preporukama: World Association of Medical Editors (WAME) recommendations on chat bots, ChatGPT and scholarly manuscripts i Committee on Publication Ethics (COPE)’s position statement on Authorship and AI tools.

Alati kao što je ChatGPT ne mogu biti navedeni kao autori rukopisa.

Autori moraju jasno da navedu upotrebu alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji za generisanje podataka ili koda, prikupljanje, čišćenje, analizu ili tumačenje podataka (navesti koji je alat korišćen i u koju svrhu), najbolje u odeljku o metodologiji ili zahvalnice. Fotografije, video-snimci ili ilustracije koje su u celini ili delimično nastale pomoću generativne veštačke inteligencije ne smatraju se prihvatljivim. Upotreba negerativnih alata mašinskog učenja za obradu, kombinovanje ili poboljšanje postojećih slika ili grafikona mora biti navedena u legendama slika, kako bi se tokom recenzije omogućila analiza svakog pojedinačnog slučaja. Prikrivanje upotrebe alata veštačke inteligencije predstavlja neetičko ponašanje. Korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za lektorisanje ili proveru pravopisa nije potrebno prijavljivati.

Materijali kreirani uz pomoć alata na bazi veštačke inteligencije ne smeju se navoditi kao primarni izvori koji potkrepljuju iznesene tvrdnje.

Urednici i recenzenti moraju da garantuju poverljivost sadržaja rukopisa tokom uređivačkog procesa i postupka recenzije. Urednici ne smeju da dostavljaju informacije iz rukopisa ili recenzentskih izveštaja alatima zasnovanim na velikim jezičkim modelima ili generativnoj veštačkoj inteligenciji. Recenzentima nije dozvoljeno da koriste takve alate za izradu recenzija. Prikrivanje upotrebe alata na bazi veštačke inteligencije je neetično i narušava transparentnost uređivačkog rada i postupka recenzije. Tokom uređivačkog procesa i recenzentskog postupka rukopisi se moraju tretirati kao poverljivi. Korišćenjem alata veštačke inteligencije za obradu rukopisa princip poverljivosti bi bio narušen, došlo bi do otkrivanja poverljivih podataka i transparentnost uređivačkih procesa bi bila dovedena u pitanje.

Razrešavanje spornih situacija

Svaki pojedinac ili institucija mogu u bilo kom trenutku da uredniku i/ili redakciji prijave saznanja o kršenju etičkih standarda i drugim nepravilnostima i da o tome dostave neophodne informacije/dokaze.

Provera iznesenih navoda i dokaza

• Glavni i odgovorni urednik će u dogovoru sa uredništvom odlučiti o pokretanju postupka koji ima za cilј proveru iznesenih navoda i dokaza.
• Tokom tog postupka svi izneseni dokazi smatraće se poverlјivim materijalom i biće predočeni samo onim licima koja su direktno uklјučena u postupak.
• Licima za koja se sumnja da su prekršila etičke standarde biće data mogućnost da odgovore na optužbe.
• Ako se ustanovi da je zaista došlo do nepravilnosti, proceniće se da li ih treba okarakterisati ako manji prekršaj ili grubo kršenje etičkih standarda.

Manji prekršaj

Situacije okarakterisane kao manji prekršaj rešavaće se u direktnoj komunikaciji sa licima koja su prekršaj učinila, bez uklјučivanja trećih lica, npr.:

• obaveštavanjem autora/recenzenata da je došlo do manjeg prekršaja koji je proistekao iz nerazumevanja ili pogrešne primene akademskih standarda;
• pismo upozorenja autoru/recenzentu koji je učinio manji prekršaj.

Grubo kršenje etičkih standarda

Odluke u vezi sa grubim kršenjem etičkih standarda donosi glavni i odgovorni urednik u saradnji sa uredništvom. Mere koje će preduzeti mogu biti sledeće (i mogu se primenjivati pojedinačno ili istovremeno):

• objavlјivanje saopštenja ili uvodnika u kom se opisuje slučaj kršenja etičkih standarda;
• slanje službenog obaveštenja rukovodiocima ili poslodavcima autora/recenzenta;
• opozivanje objavlјenog rada u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavlјenih radova;
• autorima će biti zabranjeno da tokom određenog perioda šalјu rukopise u časopis;
• upoznavanje relevantnih stručnih organizacija ili nadležnih organa sa slučajem kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere.

OPOZIVANјE VEĆ OBJAVLjENIH RADOVA

U slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili autora, povrede profesionalnih etičkih kodeksa, tj. u slučaju slanja istog rukopisa u više časopisa u isto vreme, lažne tvrdnje o autorstvu, plagijata, manipulacije podacima u cilјu prevare, neprijavljivanja korišćenja alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji, nenamerne greške koju je autor prijavio (npr. greške nastale zbog pomešanih uzoraka ili korišćenja uređaja i opreme za koje je naknadno utvrđeno da su neispravni), objavlјeni rad se mora opozvati. U nekim slučajevima, objavlјeni rad se može opozvati i kako bi se ispravile naknadno uočene greške.

Prilikom opozivanja objavlјenog rada navodi se razlog za opozivanje, kao i na čiji se zahtev rad opoziva. Standardi za razrešavanje situacija kada mora doći do opozivanja objavlјenog rada definisani su od strane biblioteka i naučnih tela, a ista praksa je usvojena i od strane časopisa Revija za evropsko pravo: u elektronskoj verziji izvornog članka (onog koji se opoziva) uspostavlјa se veza (HTML link) sa obaveštenjem o opozivanju. Opozvani članak se čuva u izvornoj formi, ali sa vodenim žigom na PDF dokumentu, na svakoj stranici, koji ukazuje da je članak opozvan (RETRACTED).

Otvoreni pristup

Revija za evropsko pravo je časopis u otvorenom pristupu. Kompletan sadržaj časopisa je besplatno dostupan. Korisnici mogu da čitaju, preuzimaju, kopiraju, distribuiraju, štampaju, pretražuju kompletan tekst članaka i uspostavlјaju HTML veze ka njima bez obaveze da za to traže saglasnost autora ili izdavača.

Postupak predavanja rukopisa, recenzija i objavlјivanje radova su besplatni.

SAMOARHIVIRANјE

Časopis omogućava autorima da nerecenziranu verziju rukopisa, recenziran rukopis prihvaćen za objavlјivanje i objavlјenu verziju deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum, kao i repozitorijum opšte namene, objave na ličnim stranicama autora (uklјučujući i profile ne društvenim mrežama za naučnike, kao što su ResearchGate, Academia.edu itd.) i/ili na veb-sajtu institucije u kojoj su zaposleni pre ili tokom postupka slanja rukopisa u časopisu, bilo kada nakon prihvatanja za objavlјivanje i nakon objavlјivanjau časopisu.

Pri tome se moraju navesti osnovni bibliografski podaci o članku objavlјenom u časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, pagincaija), a mora se navesti i identifikator digitalnog objekta – DOI objavlјenog članka u formi HTML linka (URL adresa na kojoj je članak izvorno objavlјen za starija godišta časopisa), kao i licenca.

Autorska prava

Autori zadržavaju autorska prava nad objavlјenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da rukopis objavi, da u slučaju dalјeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Attribution 4.0 International (CC BY 4.0)

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavlјenog u časopisu (npr. postavlјanje u institucionalni repozitorijum ili objavlјivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavlјen u ovom časopisu.

METAPODACI

Metapodaci su javno dostupni svima i mogu se besplatno koristiti u skladu sa licencom Creative Commons Universal (CC0 1.0) Public Domain Dedication license.

Odricanje odgovornosti

Izneseni stavovi u objavlјenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznesene u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavlјanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.