O NEPOSREDNOM DEJSTVU DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE
Ključne reči:
direktiva; neposredno dejstvo; Sud pravde; vertikalno dejstvo; horizontalno dejstvo; pasarele; interpretativno dejstvo; incidentno dejstvo; odgovornost za štetuApstrakt
Prema slovu osnivačkih ugovora Evropske unije direktive ne stvaraju neposredno prava i obaveze za individualne subjekte, već isključivo za države članice kojima su upućene. Problem nastaje kada država članica, kršeći svoju obavezu, propusti da sprovede direktivu ili je pogrešno i nepotpuno implementira u propisanom roku. Suočen sa ovakvom situacijom, Sud pravde EU stao je na stanovište da se pojedinci mogu pred domaćim organima direktno pozvati na odredbe direktive i da su ovi organi dužni da im obezbede ostvarivanje prava koja proizilaze iz tih odredaba. Međutim, Sud je prihvatio isključivo vertikalno neposredno dejstvo direktiva koje je ograničeno na postupke protiv država, ali nije dozvolio individualnim subjektima da se pozivaju na njene odredbe u postupcima protiv drugih individualnih subjekata. Iako je do današnjih dana istrajao na stavu o odsustvu horizontalnog neposrednog dejstva direktive, Sud je ostavio mogućnost da se njima zaobilaznim putem prizna takvo dejstvo u sporovima između pojedinaca. U tom cilju pribegao je konstruisanju svojevrsnih pasarela koje su mu omogućile da premosti jaz između priznatog vertikalnog i neprihvaćenog horizontalnog neposrednog dejstva direktiva EU.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
