STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA NA POLOVNIM MOTORNIM VOZILIMA PRIBAVLJENIM U INOSTRANSTVU - NEKOLIKO NAPOMENA I KRITIČKI OSVRT NA DOMAĆU SUDSKU PRAKSU

Apstrakt

U poslednjih desetak godina srpski sudovi su u više navrata rešavali sporove o sticanju svojine od nevlasnika na polovnom motornom vozilu koje je pribavljeno u inostranstvu. U svim ovim slučajevima oni nisu uzimali u obzir činjenicu da su se kupovina i predaja vozila u državinu dogodili u inostranstvu, tako da su direktno primenjivali domaće pravo, tj. čl. 31 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSO), bez prethodnog konsultovanja kolizione norme iz čl. 18 ZRSZ koja je trebalo da pruži odgovor na pitanje koje je pravo merodavno - domaće ili strano. Direktna primena domaćeg prava redovno je favorizovala savesnog sticaoca, s obzirom da su domaća pravila o sticanju svojine od nevlasnika za njega bila povoljnija od pravila stranog prava na koja bi, eventualno, uputila koliziona norma. Stavljajući ovaj problem u središte svojih istraživanja, autor najpre analizira domaća materijalnopravna pravila o sticanju svojine od nevlasnika na pokretnim stvarima, posebno na motornim vozilima (čl. 31 ZOSO). Zatim pažnju posvećuje kolizionom pravilu lex rei sitae iz čl. 18 ZRSZ i problemima mobilnih sukoba zakona, uspostavljajući pravila za njihovo rešavanje koje treba primeniti kod sticanja svojine od nevlasnika na motornim vozilima pribavljenim u inostranstvu. Najzad, autor analizira i kritikuje odluku Okružnog suda u Novom Sadu (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 4548/05 od 7.12.2006) kojom je rešen spor o sticanju svojine od nevlasnika na motornom vozilu koje je kupljeno i preuzeto u državinu u SR Nemačkoj.