REŽIM ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU U ŽIVOTNOJ SREDINI U PRAVU EVROPSKE UNIJE - OSVRT NA DIREKTIVU 2004/35 O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU U ŽIVOTNOJ SREDINI
Ključne reči:
šteta u životnoj sredini; šteta na zaštićenim vrstama i zaštićenim prirodnim staništima; šteta na vodi; šteta na zemljištu; prirodno dobro; režim objektivne odgovornosti; režim subjektivne odgovornostiApstrakt
"Uspostavljanje zajedničkog tržišta", s jedne strane i "visokog nivoa zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine", s druge, dva su prividno suprotstavljena imperativa konstitutivne pravne prirode sadržana u jedinstvenoj odredbi Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, članu 2. Posledica pomenute činjenice je da je razvoj politike zaštite životne sredine EU uslovljen paradigmom unutrašnjeg tržišta, odnosno potrebom da se minimalni standardi kvaliteta životne sredine jednako poštuju i sprovode na celokupnom prostoru zajedničkog tržišta. Zapravo, teži se eliminaciji nelojalne konkurencija koja zloupotrebljava privilegije unutrašnjeg tržišta "trgujući" pravnim režimima država članica sa različitim nivoima zaštite, što omogućava jeftiniji proizvod mimo redovnih tokova konkurencije, a na račun lojalne konkurencije i životne sredine. Otuda klatno načela supsidijarnosti (član 5. Ugovora o osnivanju EZ), kao pravnog kriterijuma utvrđivanja najboljeg nivoa regulisanja određenog pitanja u slučaju politike zaštite životne sredine najčešće prevagne u korist Zajednice, a "na štetu" država članica. Direktivu 2004/35 o odgovornosti za štetu u životnoj sredini je izraz gore pomenutog nastojanja Zajednice primenjen u oblasti odštetnog prava. Kao instrument kojim se ustanovljava harmonizovani režim odgovornosti za štetu u životnoj sredini na nivou unutrašnjeg tržišta, Direktiva je ujedno i odraz shvatanja pravne prirode štete u životnoj sredini EU zakonodavca. Autor kroz analizu konkretnih odredbi Direktive, koje regulišu pitanja predmeta zaštite, kruga odgovornih lica, režima, obima i osnova isključenja odgovornosti proceduralne pozicije postupajućih organa i zainteresovanih lica, metoda pokrivanja štete u životnoj sredini itd., nastoji da potvrdi svoju ocenu o primarnoj intenciji ovog pravnog izvora iznetu u uvodu teksta, a to je odvajanje koncepta štete u životnoj sredini od građanskopravnog pojma štete.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
