EVROPSKI POSTUPAK ZA SPOR MALE VREDNOSTI - PRVI AUTONOMNI KONTRADIKTORNI EVROPSKI PARNIČNI POSTUPAK

Apstrakt

U radu su analizirane odredbe Uredbe 861/2007 i čl. 1 Uredbe 2015/2421 kojima je evropski zakonodavac regulisao prvi autonomni kontradiktorni parnični postupak za sporove sa prekograničnim elementom - evropski postupak za sporove male vrednosti. Pored ciljeva koji su projektovani pri započinjanju procesa unifikacije pravila ovog postupka na evropskom nivou i usvojenih rešenja kojima se nastoji da garantuje realizacija ovih ciljeva, predmet pažnje su odredbe kojima se utvrđuje polje primene ovih uredaba kao i pravila samog postupka - pokretanje, tok, posebno okolnost da je preovlađujuća pisana forma za komunikaciju suda, stranaka i drugih učesnika, zatim dokazna sredstva, odluka i mogućnost njenog preispitivanja. Ukazano je na najvažnije novine koje uvodi čl. 1 Uredbe 2015/2421, kojom je izmenjena i dopunjena Uredba 861/2007, a posebno na dalje insistiranje na pisanoj formi i stoga rigidnijim pravilima o mogućnosti usmene rasprave, ograničenjima u prihvatanju dokaza saslušanjem svedoka i veštačenjem, upotrebi novih tehnologija, upotrebi jezika kao i obaveze država članica u informisanju potencijalnih stranaka i stranaka u samom postupku. Izvesna rešenja predmet su kritike u teoriji, posebno nedostatak tzv. autonomnih procesnopravnih pojmova i instrumenata, pa su najvažniji stavovi o tome takođe istaknuti u radu