KONVENCIJE IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA EVROPSKIH ZAJEDNICA

Apstrakt

U ovom radu autor obrađuje pitanja vezana za pravno dejstvo i status konvencija između država članica u pravnom sistemu Evropskih zajednica. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice ovlašćuje države članice da, ukoliko je to neophodno, uđu u međusobne pregovore radi obezbeđivanja određenih pogodnosti za svoje državljane. Države članice su iskoristile ovo ovlašćenje i zaključile više konvencija koje se odnose na eliminaciju dvostrukog oporezivanja, međusobno priznavanje preduzeća, zadržavanje pravnog subjektiviteta u slučaju premeštanja sedišta iz jedne u drugu državu članicu i pojednostavljenje formalnosti u pogledu priznavanja i izvršenja sudskih i arbitražnih odluka. Tako zaključene konvencije predstavljaju međunarodne sporazume na koje se primenjuju pravila međunarodnog prava. U svojim presudama Sud presude smatra da sama okolnost da su države članice ovlašćenje da međusobno sarađuju radi regulisanja određenih pitanja nije dovoljna da konvencije zaključene u tu svrhu čine integralni deo komunitarnog prava čije tumačenje spada u nadležnost Suda pravde. Međutim, konvencije između država su značajne za ostvarivanje ciljeva postavljenih u Ugovoru i kao takve povezane su sa komunitarnim pravom. Države članice mogu u samim konvencijama ili posebnim protokolima predvideti nadležnost Suda pravde za tumačenje njihovih odredbi. Takav status konvencija opredeljuje i njihov odnos sa izvorima komunitarnog prava. One moraju biti u saglasnosti sa Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice i aktima koji na osnovu njega donose organi Zajednice.