EVROPSKI SUSRETI

Apstrakt

Saradnja, jedna od dve glavne reči u službenom nazivu Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi i njenom Završnom aktu (1975), se ostvaruje različitim instrumentima među kojima se često pominju "susreti". Taj pojam je samo na prvi pogled jasan ali se njegov stvarni značaj može otkriti tek ako se utvrdi, s jedne strane, značenje same reči "susret" i, s druge važnost koja mu se pridaje u sklopu odredaba Završnog akta iz Helsinkija. Prvo zahteva suštinsku jezičku analizu tog pojma, a za drugo treba da se vidi kako se i koliko ta reč upotrebljava. Zato je sve drugo ostavljeno po strani, posebno mogući sinonimi koji imaju isto značenje. Obično se smatra i govori da se susreti vezuju za odnose između pojedinaca, privatnih lica pa se, u sklopu Završnog akta, traže i nalaze u famoznoj "trećoj korpi". Iako takvo shvatanje ima svoje opravdanje ne samo u Završnom aktu nego i u praksi ne manje je istina da Završni akt govori o susretima u najširem smislu uključujući susrete država. Zbog toga je reč "susreti" upotrebljena u svim delovima Završnog akta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi. U tekstu Završnog akta se mogu razaznati tri vrste susreta: između država poslovni susreti i susreti između privatnih lica. Susreti između država (ili predstavnika država) su predviđeni u odeljcima o političkim i vojnim pitanjima i o bezbednosti i saradnji u Sredozemlju. Poslovni susreti su predviđeni u oblastima privrede, tehnike, informacija, obrazovanja, nauke i kulture. Reč je više o vezama između nadležnih ustanova iako se one ostvaruju susretima između pojedinaca koji rade u zainteresovanim ustanovama. To isto važi i za veze između verskih i drugih ustanova ili organizacija. Susreti između privatnih lica su predviđeni u odeljku posvećenom saradnji u "humanitarnim i drugim oblastima". Pod naslovom "Susreti između ljudi" (personnes) su obuhvaćeni redovni susreti na osnovu porodičnih veza, spajanje porodica, brakovi između građana različitih d kretanje iz ličnih ili profesionalnih razloga, poboljšanje uslova za turizam na ličnoj ili kolektivnoj osnovi, susreti mladih, sportski susreti i "širenje susreta" (developement des contacts). Poslednja grupa se očigledno odnosi na sve druge moguće susrete koji nisu izričito predviđeni. Značenje reči "susret" izgleda se čini jasno. Susret predstavlja prvi čin ili gest uspostavljanja bilo kog odnosa. Međutim, to nije uvek tako u Završnom aktu što pokazuje česta upotreba složenica i sintagmi u kojima redosled reči nije uvek isti već zavisi od ocene značaja svake reči u pojedinom slučaju. Zato se ponekad čini da on ne odgovara logičnom redosledu radnji (na pr. "razmena, susreti i saradnja") mada bi reč "susret" morala uvek da bude upotrebljena na prvom mestu jer gest mora da prethodi ostvarenju cilja. Završni akt Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi pokazuje da reč "susret" ima daleko šire značenje nego što se obično misli. Nezavisno od sklopa u kome se nalazi susret se javlja kao neophodan instrument međunarodne saradnje i međunarodnih odnosa uopšte. Tvorci Završnog akta su pokušali da ukažu na vezu između činjenica i ciljeva. To je za praksu mnogo važnije od traganja za filozofskim, jezičkim (lingvističkim) i drugim shvatanjima.