REFORMA PRAVA KONKURENCIJE EVROPSKE UNIJE: UREDBA BR. 1/2003

Apstrakt

Reforma prava konkurencije Evropske unije ogleda se pre svega u usvajanju nove uredbe o primeni članova 81. i 82. Ugovora, kao i u usvajanju nove uredbe o kontroli koncentracija. Raniji sistem ustanovljen Uredbom br. 17/62, i pored svojih nedostataka, uspeo je u svom osnovnom cilju - širenju kulture poštovanja konkurencije u državama članicama EU. Danas, pravo konkurencije je jedan od najrazvijenijih segmenata komunitarnog prava, a pod njegovim uticajem razvila su se i nacionalna prava konkurencije. Strogost u primeni ranije Uredbe br. 17/62. naučila je preduzeća i države članice da se opšte uzev, ponašaju u skladu sa pravilima. U zreloj fazi svog razvoja, u kojoj se danas nalazi pravo konkurencije EU, moglo se odlučiti o prelasku na decentralizovani sistem primene članova 81. i 82. Ugovora. Ukinuta notifikacija sporazuma podrazumeva da preduzeća već kada zaključuju sporazume/dogovorne prakse ili se nalaze u dominantnom položaju, moraju da vode računa o postojećim zabranama. Svi sporazumi su ab initio validni, do donošenja drugačije odluke. Aktuelna reforma prava konkurencije EU ogleda se i u jačanju ekonomskog pristupa prilikom analize ponašanja preduzeća na tržištu. I pored prenošenja nadležnosti na nacionalne organe nadležne za konkurenciju i nacionalne sudove, Evropska komisija zadržava nadležnost za primenu članova 81. i 82. Ugovora. Rad svih nadležnih organa koordiniše se u Savetodavnom komitetu za kartele i dominantni položaj, kao i u Evropskoj mreži organa nadležnih za konkurenciju. U narednim godinama pokazaće se da li je odluka Evropske unije o decentralizaciji primene dva najvažnija člana Ugovora koji uređuju slobodnu konkurenciju na unutrašnjem tržištu bila preuranjena. Pozitivna iskustva iz ove reforme mogla bi voditi daljoj decentralizaciji primene prava konkurencije Evropske unije.