FINANSIJSKA POMOĆ EU ZEMLJAMA KANDIDATIMA I POTENCIJALNIM KANDIDATIMA SA BALKANA

Apstrakt

Studija o finansijskoj pomoći zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo EU, bavi se prevashodno principima, uslovima, poukama i perspektivama finansijske pomoći EU regionu Balkana, posebno posle 2004. odnosno posle proširenja EU. EU je lansirala novi finansijski instrument u vidu CARDS programa u kontekstu Procesa stabilizacije i pridruživanja, koji predstavlja jedinstveni pravni okvir u cilju postizanja efikasnosti tehničke pomoći EU. Počev od decembra 2000., CARDS je praktično uveden umesto PHARE i OBNOVA programa, koji su do tada funkcionisali, ali su principi pružanja EU pomoći ostali isti. Pri tome, pre svega se radi o vladavini prava, poštovanju opštih principa međunarodnog prava, zaštiti ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda, koji ukupno čine osnovu i okvir primene EU finansijske podrške balkanskim zemljama. Ovi principi proizilaze iz opšteg pristupa EU regionu Balkana usmerenog prevashodno na obezbeđivanje bezbednosti i mira u regionu. Pouke proistekle iz prethodnih EU programa finansijske pomoći ukazuju da je održivost EU podrške moguća samo onda kada EU tehnička pomoć tesno sarađuje sa administracijom zemalja korisnica. Otuda je tzv. Lokalno vlasništvo i lokalna inicijativa, koja potiče upravo od zemlje korisnice ključna za definisanje prioriteta pružanja finansijske pomoći EU. To se posebno odnosi na EU podršku civilnom društvu i mere demokratske konsolidacije zemlje korisnice EU pomoći. U kontekstu izgradnje institucija i harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa EU Acquis, pristup i korišćenje TAIEX baze podataka se pokazalo izuzetno korisnim. Pored toga, efikasna koordinacija EU tehničke pomoći sa finansijskim programima ostalih međunarodnih donatora je veoma bitna, kao i primena jednostavnih procedura za primenu EU finansijske podrške. Neophodno je ispunjavanje EU političkih uslova od strane zemalja korisnica, kao okvira pružanja EU pomoći. Jedan od osnovnih političkih preduslova koji postavlja EU, predstavlja jačanje regionalne saradnje balkanskih zemalja. Naime, Unija posmatra efikasnu regionalnu saradnju kao efektivni komplementarni put u pravcu uspostavljanja tešnje saradnje ovih zemalja sa EU. Pored regionalne saradnje i primene principa dobrosusedstva, za balkanske zemlje EU primenjuje i uslove koji uključuju ispitivanje utemeljenosti demokratskih reformi, uz obaveze olakšavanja povratka izbeglica, u svakoj od zemalja regiona. Povrh toga ekonomske reforme su neophodna dopuna finansijskoj podršci Unije. Ukoliko nisu praćene adekvatnim ekonomskih reformama u zemljama korisnicama, EU tehnička pomoć ne može biti efikasna, sa aspekta dugoročne održivosti i postizanja ciljeva. Primena EU finansijske podrške balkanskim zemljama analizirana je posredstvom prikaza i ocene situacije u svakoj od zemalja korisnica EU pomoći. Bitno je ukazati na činjenicu da EU tehnička pomoć pre svega ima za cilj uspostavljanje uniformnog seta trgovinskih i carinskih pravila u regionu, kao i ujednačenih administrativnih procedura, koji sve ukupno teže poboljšanju uslova investiranja i trgovine u regionu. Stoga je važno da se u svim balkanskim zemljama sprovede sistem ekonomskih i političkih reformi koje su kompatibilne standardima i zahtevima EU. Takođe opšta namena EU tehničke pomoći usmerena je na povećavanje odgovornosti zemlje korisnice u smislu efikasne primene političkih i ekonomskih reformi, a sve u pravcu demokratske stabilizacije, jačanja institucija i funkcionisanja tržišne privrede. Perspektive okvira EU finansijske pomoći posle 2004 ukazuju na realnu opasnost rizika dalje nestabilnosti regiona, sa mogućim efektima tzv. "prelivanja", što predstavlja izvor ozbiljne zabrinutosti Unije. Istovremeno, ovi bezbednosni rizici u regionu su i jedan od glavnih podsticaja pružanja EU finansijske podrške regionu. Međutim, imajući u vidu predstojeće proširenje EU, EU finansijska podrška regionu Balkana suočena je sa svojevrsnom krizom posle 2004. To se naročito odnosi na tendenciju opadanja pružanja EU pomoći. Nameće se zaključak da EU politika smanjenja finansijske podrške posle gašenja ratnih požara u regionu može biti vrlo opasna sa aspekta postizanja dugoročne stabilnosti i prosperiteta u balkanskim zemljama. Upravo zato je značajno da EU u kontekstu pružanja finansijske pomoći nastavi sa svojom ulogom katalizatora stabilnosti i centrifugalne sile za zemlje regiona Balkana.