PRIORITETI U HARMONIZACIJI DOMAĆIH PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE U OBLASTI ENERGETIKE

Apstrakt

Sistem regulisanja obavljanja elektroprivredne delatnosti koji je sadržan u domaćim propisima i sistem koji se ustanovljava Direktivom EU o unutrašnjem tržištu električne energije su u potpunom raskoraku. Različitost prilaza o uređivanju ove materije je u sasvim različitim konceptualnim prilazima. Dok domaće zakonodavstvo aspekt stavlja na jedinstvenu organizacionu formu u kojoj posluje elektroprivredno preduzeće, propis EU ostavljajući načelno mogućnost i daljeg postojanja tzv. vertikalno organizovanih preduzeća, praktično ta preduzeća svodi na organizacionu shemu po kojoj se za svaku od delatnosti utvrđuje obaveza posebnog organizovanja. Do razlika dolazi naročito u segmentu ovlašćenja koja se prenose pojedinim sektorima u okviru elektroprivredne delatnosti. U tom smislu se posebno mogu istaći rešenja o obaveznosti postojanja tzv. operatora prenosnog, odnosno distributivnog sistema, o čemu ni u nagoveštaju nema odredbi u domaćim propisima. Koncept vertikalno organizovanog preduzeća, sa snažno potenciranim centralizovanim funkcijama i dominantnim uticajem javne vlasti ne sledi ni normativna rešenja ni duh Direktive EU. To posebno dolazi do izražaja u domenu odredbi o "pristupu sistemu". Ovih odredbi jednostavno nema u domaćem zakonodavstvu. S druge strane, odredbe Direktive EU nisu smetnja da se u okviru zakonskog regulisanja ove materije, zadrže rešenja kojima će se potencirati javni interes, za uredno i kontinuirano obavljanje elektroprivredne delatnosti, kao ni za donošenje i praćenje realizacije planova, kojima se obezbeđuje optimalni interes iz razvoja ove delatnosti. Takođe ne postoji smetnja za utvrđivanje obaveze isporuke električne energije određenim kategorijama potrošača, kao stalna obaveza pod posebno povoljnim uslovima. Međutim, realizacija ovih mogućnosti mora biti stavljena u drugačiji kontekst odnosa, nego što je to sada slučaj. Imajući sve navedeno u vidu, može se konstatovati da domaći propisi u ovoj oblasti nisu saglasni sa propisima EU u organizacionom, organizaciono-statusnom, regulatornom i u funkcionalnom pogledu. Razlika je konceptualne prirode, te bi, u tom smislu to zahtevalo definisanje potpuno novog koncepta domaćeg sistema propisa u ovoj materiji. S tim u vezi, neophodno je, prvo, na odgovarajući način regulisati materiju iz sada važećeg Zakona o elektroprivredi, a potom, na novim zakonskim osnovama doneti prateće propise kakvi su npr. Opšti uslovi o isporuci električne energije i Tarifni sistem za prodaju električne energije koji takođe nisu u skladu sa propisima EU, ali koji svoju validnost zasnivaju na odredbama sada važećeg Zakona o elektroprivredi.