PRIDRUŽIVANJE SRBIJE I CRNE GORE EVROPSKOJ UNIJI

Apstrakt

I pored izloženih pravnih uslova, prijem u Evropsku Uniju u krajnjoj liniji zavisi od diskrecione, jednoglasne odluke njenih članica. Kandidat koji ispunjava sve tražene uslove se ne prima po automatizmu. Države članice razmatraju pozitivne i negativne aspekte novog proširenja, tj. njegove ekonomske i političke posledice. Sigurno je, na primer, da je ekonomska razvijenost i politička stabilnost Austrije, Finske i Švedske predstavljala odlučujući element za prihvatanje u kratkom roku njihovih kandidatura, s obzirom da se u Evropsku Uniju udružuju zemlje sa koherentnim političkim i ekonomskim sistemima. U svakom slučaju Unija ima pozitivan stav prema budućim kandidatima, jer njen cilj nije uništavanje nacionalne privrede već njen razvoj u meri u kojoj to zahteva uključivanje na Evropsko tržište. U suprotnom došlo bi do strukturnih poremećaja, jakog imigracionog talasa iz ugrožene države, kao i pada standarda njenog stanovništva. U tom smislu, neke manje razvijene države Unije (Grčka, Španija i Portugalija) su i posle pristupanja bile u tzv. prelaznom periodu koji je trajao od pet do deset godina, kako bi pojedine nacionalne privredne grane i dalje uživale carinsku zaštitu (automobilska i tekstilna industrija Španije) ili kako bi se razvijene države Unije zaštitile od prekomerne imigracije iz ovih zemalja. Nije isključeno da će i Srbija i Crna Gora biti pod ovim režimom. Pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji je pitanje koje zahteva strateški pristup, tj. precizan plan i program uključivanja u evropske integracione procese kojim bi bili predviđeni rokovi za prilagođavanje jugoslovenske privrede propisima i standardima Unije, kao i krajnji rok za njen prijem u Uniju. Realna procena je da bi Srbiji i Crnog Gori bilo potrebno osam do deset godina da bi u potpunosti ispunila sve tražene zahteve. Vlada Republike Srbije planira ubrzan tempo privrednih i društvenih reformi koji bi omogućio da naša država dobije status zvaničnog kandidata za prijem u Uniju 2003. godini i da eventualno postane član Unije pre nekih država koje bi trebale da pristupe Uniji u tzv. drugom krugu od 2008. godine.