SLOBODA JAVNOG INFORMISANJA I EVROPSKI STANDARDI

Apstrakt

Zaštita ljudskih prava ostvaruje se tako {to se na osnovu domaćeg zakonodavstva i međunarodnih konvencija, sa jedne strane, određuju tzv. normativni okviri, a sa druge, međunarodni, odnosno evropski, standardi za njihovu zaštitu. Kako, međutim, sam normativni okvir bez konkretne aplikacije ne znači mnogo, neophodno je u svakom pojedinačnom slučaju utvrditi konkretne situacije i merila za njihovu primenu. Po{to je primena prava (i domaćeg i međunarodnog), pre svega, stvar sudova, to se i konkretni domaći i evropski (međunarodni) standardi zaštite ljudskih prava, prevashodno, konkretizuju i preciziraju odgovaraju}im sudskim odlukama (odnosno odlukama drugih nadležnih organa). Sloboda javnog informisanja je jedna od fundamentalnih ljudskih sloboda i prava. Ova oblast je u Srbiji regulisana posebnim Zakonom o javnom informisanju (1998), koji je izazvao niz kontroverzi u odnosu na evropske standarde zaštite slobode javnog informisanja kao osnovnog ljudskog prava, kako je to utvrđeno Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (1950, pre svega članom 10. i odlukama Evropskog suda za ljudska prava u svojim presudama, npr. Lingens protiv Austrije, Kastels protiv Španije i dr). Sloboda javnog informisanja, posmatrana u realnom kontekstu ustavne i zakonske regulative i njihovog praktičnog ostvarenja u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno Jugoslaviji danas, može poslužiti kao veoma značajan indikator u kom pravcu treba uložiti napore da se i u ovakvim uslovima ostvare osnovne pretpostavke fundamentalnih ljudskih prava, i samim tim, moderna demokratska pravna država zasnovana na evropskim i svetskim civilizacijskim tekovinama vladavine prava, demokratskog pluralizma i individualne slobode.