Republika Severna Makedonija kao studija slučaja za međunarodne eksperimente: igra bez kraja

Apstrakt

Makedonija je država koja je otvorena za eksperimentisanje sa politikama međunarodne zajednice. Nijedna druga država nije se suočila sa takvim problemima koji su za većinu nerazumljivi i teško rešivi. Nema države koja je imala tako težak proces međunarodnog priznavanja, država koja je potpisala privremeni sporazum o bilateralnom sporu, država koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju tokom sukoba 2001. godine, država koja je od 2004. godine kandidat za članstvo u EU, država kojoj je Grčka 2008. godine stavila veto na članstvo u NATO-u, država koja je promenila ime, država kojoj je uskraćeno pravo na samoopredeljenje, država čiji su jezik, istorija i kultura osporavani, itd. Kada smo mislili da je gotovo i da će se konačno moći krenuti na put evropskih integracija, Severna Makedonija je naišla na nove nerealne zahteve. Drugi mogući zastoj u EU integracijama može se pripisati Bugarskoj, koja vodi politiku negiranja makedonskog jezika, istorije i kulture i koja je postavila zahtev da se bugarska manjina uključi u makedonski ustav, ali nije ponudila recipročnu odredbu u bugarskom ustavu za makedonsku manjinu koja živi u Bugarskoj. Na osnovu iskustva i procesima donošenja odluka u institucijama EU u vezi sa proširenjem, Makedonija će verovatno biti pod pritiskom da se odrekne svojih državnih temelja zarad dostizanja krajnjeg cilja – članstva u EU. Proces proširenja uvodi nove aspekte u proces političkog uslovljavanja usvajanjem složenog mozaika uslova, merila i očekivanja. Politika EU prema Makedoniji podriva kredibilitet Unije kao aktera koji doprinosi dugoročnoj stabilnosti i demokratskim standardima. Umesto sveobuhvatnih rešenja, uključujući deblokadu pregovora, predstavnici EU odobrili su sklapanje hitnih sporazuma čija je primena od početka dovedena u pitanje. Dva „spora” oko makedonskog identiteta samo su dve strane istog novčića. Istorija međunarodnih odnosa i međunarodnog prava ne poznaje „sporove“ ove vrste, niti one koji bi se mogli „rešiti” na pravno ispravan način. Rad ima za cilj predstaviti pravna pitanja u vezi sa ovim događajima, imajući u vidu da se većina njih rešava silom politike, a ne argumentima i u skladu sa zakonom, što može imati ozbiljne posledice i dovesti do dodatnih zahteva koji se ne mogu ispuniti.