BLANKETNA ZABRANA OBJAVLJIVANJA KORPORATIVNIH IZJAVA IZ ČLANA 6(1) DIREKTIVE O TUŽBAMA ZA KARTELNU ŠTETU

Apstrakt

U radu je analizirano pitanje da li je opšta zabrana objavljivanja korporativnih izveštaja sadržana u članu 6(1) Direktive 2014/104 o određenim pravilima koja regulišu tužbe za naknadu štete prema nacionalnom zakonodavstvu zbog kršenja odredbi prava konkurencije u državama članicama Evropske unije neophodna za zaštitu privlačnosti programa Komisije za kažnjavanje ili predstavlja nepremostivi teret za podnosioce zahteva koji ce dugoročno ozbiljno ometati privatno sprovođenje EU prava konkurencije (što je najnesrećniji ishod s obzirom da je osnovni cilj Direktive upravo suprotno). S jedne strane, preterana zaštita zahteva za pomilovanje podnosilaca prijava za izuzeće može dovesti do beskorisnih parnica i na kraju dovesti do besmislene privatne primene EU prava konkurencije, jer se podnosiocima zahteva (navodno) uskracuju bitni dokazi za izgradnju čvrstih slučajeva odštete. S druge strane, dopušteniji pristup objavljivanju takvih informacija može osakatiti javnu primenu prava konkurencije tako što ce odvratiti karteliste da se prvi predstave. Uzimajuci u obzir činjenicu da naknadni zahtevi predstavljaju lavovski deo trenutnih tužbi za kartelnu štetu u EU, takav rezultat bi skoro sigurno imao katastrofalne posledice za pravo pojedinaca na nadoknadu štete nastale povredom člana 101 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, kako je priznao Evropski sud u presudama Courage, Crehan i Manfredi i drugim. Čini se da Komisija daje prednost imunitetu na račun interesa oštećenih lica nametanjem pravnih lekova koji su suviše daleko od zaštite delotvornosti programa oslobađanja od kazne, posebno uzimajuci u obzir nedostatak konačnih dokaza da bi obelodanjivanje korporativnih izjava obeshrabrilo potencijalne podnosioce zahteva za izuzeće od saradnje sa organima za konkurenciju. U svetlu ovoga, tvrdimo da, za postizanje ravnoteže između prava oštećenih na naknadu štete i efikasnosti programa za smanjenje kazne, svaki slučaj treba posmatrati posebno, kao u predmetu Pfleiderer - bar za sada. Ova tema je danas posebno relevantna, imajući u vidu obavezu Komisije da preispita Direktivu do 27. decembra 2020. godine, kao što sledi iz člana 20. Direktive.