PROSTOR ZA NAJBOLJI INTERES DETETA UNUTAR HAŠKE KONVENCIJE O GRAĐANSKOPRAVNIM ASPEKTIMA OTMICE DETETA

Apstrakt

U radu se razmatra primena principa 'najboljeg interesa deteta' kao jednog od osnovnih iz Konvencije o pravima deteta unutar Haške Konvencije o građanskopravnim aspektima otmice dece. Postavlja se pitanje da li je povratak deteta uvek u njegovom 'najboljem interesu'. Neodređenost sadržine 'najboljeg interesa deteta' upravo proističe iz okolnosti da je navedeni princip individualističkog karaktera, čiju sadržinu oblikuje svaki pojedinačni slučaj. Iz tog razloga je moć diskrecije organa koji primenjuju princip 'najboljeg interesa deteta' tako velika. Stoga se u radu iznosi bojazan da pozivanje na jedan ovakav krajnje neodređen i širok princip može postati za sud samo izgovor da ne primeni pravo, odnosno, zgodno opravdanje za svaku sudsku odluku, naročito onu kojom se odbija povratak deteta u zemlju u kojoj dete ima 'uobičajeno boravište'. U radu su izneti argumenti kojima se navedena bojazan potkrepljuje, čime se može dovesti u pitanje sistem ustanovljen Haškom konvencijom. Oni se uglavnom zasnivaju na odlukama nacionalnih sudova država potpisnica Haške konvencije Konstatuje se da zakonodavac ne može odrediti kakav će biti 'najbolji interes deteta' u svakom konkretnom slučaju, ali može kroz opšta pravna pravila ustanoviti odgovarajuće pretpostavke koje bi važile u korist 'najboljeg interesa deteta'. Pomenute pretpostavke, imaju za cilj olakšati primenu principa 'najboljeg interesa deteta', ali i umanjiti diskreciju pravnih subjekata koje navedeni princip primenjuju. U Haškoj Konvenciji se upravo njenom preambulom uspostavlja pravna pretpostavka kako je u 'najboljem interesu deteta' u slučaju nezakonitog prekograničnog odvođenja da bude vraćeno u državu uobičajenog boravišta. Izuzeci od navedene opšte obaveze povratka deteta formulisani u Haškoj konvenciji nisu ništa drugo nego osnovi za obaranje pomenute pretpostavke. Iz tog razloga se ostvarivanje koncepta 'najboljeg interesa deteta' unutar Haške Konvencije može sagledati jedino kroz odnos između opšte pretpostavke o obavezi povratka deteta i osnova za obaranje pomenute pretpostavke, odnosno izuzetaka od obaveze da se dete što hitnije vrati u državu uobičajenog boravišta. Imajući u vidu rečeno, neće biti u najboljem interesu deteta ako bi u slučaju njegovog povratka postojala ozbiljna opasnost da će dete biti dovedeno u nepodnošljivu situaciju, ako se dete protivi povratku u državu uobičajenog boravišta i ako se dete adaptiralo u novoj sredini.